Kako napisati govor? Vodič korak po korak
Sposobnost da govorite zanimljivo i sadržajno jedna je od najcenjenijih veština u savremenom svetu. Zavidite ljudima koji se osećaju opušteno na sceni i umeju da govore tako da ih svi žele slušati? Dobra vest je da se niko ne rađa kao majstor govorništva. Iza odličnih nastupa najčešće stoji temeljna priprema. Saznajte kako da napišete savršen govor.
Šta je govor?
Govor je unapred pripremljeno izlaganje namenjeno predstavljanju pred publikom. Njegov glavni cilj jeste da iznese stav govornika i ubedi slušaoce da prihvate određeno gledište.
Sa govorima se često susrećemo – kako na konferencijama, tako i tokom porodičnih proslava ili prigodnih obraćanja.
Dobar govor treba da podstakne publiku na određene reakcije. On takođe mora da bude podsticaj slušaocima da zauzmu konkretan stav o određenom pitanju.
Kako pripremiti dobar govor?
Iako govor spada u usmene oblike izražavanja, pre njegovog izlaganja potrebno je pripremiti pisani tekst obraćanja.
Pre nego što počnete da radite, morate uzeti u obzir nekoliko stvari:
- razmislite kome želite da uputite svoj govor – to će vam omogućiti da izaberete jezik i rečnik savršeno prilagođene publici; setite se Platonove misli: „Merilo govornika nije onaj koji govori, već onaj koji sluša“;
- odredite cilj govora – to može biti, na primer, zainteresovati publiku za određenu temu ili je podstaći da promeni stav o nekom pitanju;
- dajте svom izlaganju jasnu strukturu – svaku tezu iznetu u govoru potkrepite pažljivo odabranim i logičnim argumentima.
Pažljivo razmatranje navedenih pitanja važan je korak ka stvaranju sadržajnog i zanimljivog izlaganja. Saznajte kako da napišete govor koji će moći da „ponese publiku“ i sadržajem i privlačnim načinom predstavljanja.
Kako napisati govor? Struktura izlaganja
Dobri govori obično se pripremaju prema određenoj strukturi. U većini slučajeva izlaganje se sastoji od sledećih delova:
- naslov – mora biti konkretan, ali istovremeno intrigantan i privlačan publici;
- pozdrav – kratak i ljubazan početak govora, prilagođen prilici i karakteru događaja, na primer: „Dragi učenici“, „Dobar dan svima“;
- uvod – predstavljanje teme govora; idealno mesto za opšte objašnjenje problema i zainteresovanje slušalaca za određenu oblast;
- razrada – deo namenjen detaljnom predstavljanju suštine teme, kao i razmatranju pojedinačnih teza, argumenata i mogućih protivargumenata;
- zaključak – sažimanje izlaganja uz formulisanje zaključaka i poruka.
Toliko o teoriji. A kako napisati govor u praksi? U nastavku saznajte nekoliko praktičnih saveta.
Uvod – ključ uspešnog govora
Dobar uvod je poput ambalaže proizvoda – mora da podstakne publiku da „raspakuje“ celinu. Možete početi citatom, šalom, pitanjem ili pričom – nečim što će odmah angažovati slušaoce.
U praksi se odlično pokazuje i pravilo da „završetak govora mora biti što bliže njegovom početku“. Početi govor njegovom poentom dobro je poznat i efikasan način da zaintrigirate slušaoce.
Pri pisanju uvoda treba izbegavati otrcane fraze, kao što su: „zovem se“, „želim da vam pričam o…“ ili „dakle…“.
Razrada – suština teme predstavljena na razumljiv način
U razradi govornik iznosi argumente koji potvrđuju ispravnost ranije postavljenih teza. Prilikom pripreme ovog dela izlaganja važno je voditi računa o logičnom redosledu. Svako izneto mišljenje treba obrazložiti navođenjem konkretnih primera.
Ako pripremate duže izlaganje, morate učiniti sve da se publika tokom govora ne umori. Odlično rešenje u takvoj situaciji jeste primena metode ražnjića. Njena suština je u smenjivanju važnijih delova govora sa sadržajem u opuštenijem, ponekad i duhovitom tonu. Takvi postupci pomažu da pažnja slušalaca dugo ostane usmerena.
Zaključak – šlag na torti
Poslednji trenuci govora najbolje su vreme za sažimanje najvažnijih teza i izvođenje odgovarajućih zaključaka.
Na kraju izlaganja možete publici ispričati emotivnu ličnu priču koja je na određeni način povezana sa temom govora. Možete izneti i duhovitu poentu koja pokazuje posledice preduzimanja ili izbegavanja određenih postupaka. U poslednjoj rečenici dobro je podsetiti publiku na najvažniju misao koja prožima čitav govor.
Primeri govora
U nastavku predstavljamo nekoliko kratkih primera usmenih izlaganja.
Govor kuma na venčanju
Ćao svima,
Danas sam dobio mikrofon, pa bi, prema tradiciji, trebalo da kažem nešto smešno, nešto dirljivo i da, po mogućnosti, ne davim. Potrudiću se da ispunim bar dva od ta tri zadatka.
Marka poznajem već dugo. Zajedno smo prošli kroz tinejdžerske ludosti, početke odraslog života i nekoliko odluka koje nijedan od nas više ne bi ponovio. Ali kada se pojavila Jelena, nešto se u njemu promenilo.
Ne mislim da je odjednom počeo da pere veš ili da pamti mamin rođendan, mada se i to možda pomalo dogodilo. Promenio se način na koji je govorio o budućnosti. Od nekoga ko je govorio „videćemo šta će biti“ postao je čovek koji kaže „mi ćemo“, „mi idemo“, „naš stan“.
I upravo se u tome ljubav i ogleda, zar ne? Više nije reč samo o „ja“ i „moje“. Pojavljuje se „mi“. Ne gubiš sebe – svoja interesovanja, smisao za humor i nezavisnost – ali ipak biraš da budeš sa nekim. Ne iz obaveze, već iz ljubavi i slobodne odluke.
Živeli! Za budućnost u kojoj ćete biti zajedno – i ostati svoji.
Govor nastavnice na kraju školske godine
Dragi učenici,
Školska godina je završena – i znam da je za mnoge od vas to samo znak da ranac može duboko da se odloži u ormar.
Ali pre nego što se raziđemo, volela bih da na trenutak zastanete i osvrnete se iza sebe.
Jer iza nas nisu samo kontrolni zadaci i časovi. Iza nas su i razgovori, nesuglasice, smeh u hodnicima i mali uspesi koje ste možda samo vi primetili – ali upravo oni grade samopouzdanje.
Učili ste matematiku, jezik i književnost, istoriju – ali ste zapravo učili i jedni od drugih. Strpljenju. Komunikaciji. Odgovornosti. To su lekcije kojih nema u nastavnom programu.
Ponosna sam na vas – ne zbog ocena, već zbog toga kakvi ste postali tokom ove godine.
Želim vam lep raspust – takav da se zaista odmorite, ali i da vam u mislima ostane barem jedno pitanje sa kojim vredi da se vratite u školu.
Govor direktora na stručnoj konferenciji
Dobar dan svima,
Treba da govorim o inovacijama, pa ću početi neinventivno – citatom.
„Predviđanje je veoma teško, naročito kada je reč o budućnosti“, rekao je jednom Nils Bor. A mi u našoj industriji pokušavamo da je predvidimo svakog dana. Sa boljim ili lošijim uspehom.
Tokom prethodnih meseci naš tim radio je na rešenju koje je imalo jedan glavni cilj: da uredi rad i poveća njegov smisao. Informacija imamo i previše – ali šta je sa kvalitetom? Šta je sa korisnošću? Šta je sa ljudima koji treba da se izbore sa svim tim?
Nismo želeli da stvorimo nešto što je „novo“ samo po nazivu. Bilo nam je važno da zaista unapredimo svakodnevni rad. Upravo to želimo danas da vam pokažemo.
Ali pre nego što počnemo, želeo bih da zahvalim timu. Ne samo na uloženim satima, već na nečemu važnijem – na hrabrosti da kažu „ovo ne funkcioniše“ kada su svi drugi govorili „biće dobro“.
Jer inovacija nisu samo sjajne ideje – to je i mnoštvo grešaka koje neko mora imati hrabrosti da napravi.
A sada – pređimo na konkretne stvari.
Rezime
- Govor je usmeni oblik izražavanja namenjen javnom izlaganju.
- Veština pisanja govora može se samostalno savladati ako se pridržavate najvažnijih pravila njegove pripreme.
- Dobar govor mora da se sastoji od intrigantnog naslova, zanimljivog uvoda, logične razrade i zaključka koji sažima izlaganje.
Vaš komentar je dodat i čeka odobrenje.
Оставите одговор