Kako napisati recenziju? Najvažnija pravila

Šta je recenzija?

Pojam „recenzija“ obično se povezuje sa analizom nekog umetničkog dela, ali to može da zavara – može se recenzirati i tehnička ili sportska oprema, turističko putovanje, automobil ili kozmetički proizvod. Gotovo sve može biti predmet ocenjivanja. Recenzijom se ponekad naziva čak i kratko mišljenje na Googleu ili komentar o proizvodu na sajtu proizvođača.

Recenzija ne mora biti ni pisani tekst; može imati oblik usmenog izlaganja, na primer video-snimka na YouTubeu. U ovom članku usredsredićemo se na pisane recenzije. Većinu saveta ipak možeš da primeniš i na „govorne“ recenzije, koje su im po strukturi i stilu obično slične.

U praksi to znači da pravila pisanja recenzije ostaju slična bez obzira na to da li se pitaš kako napisati recenziju knjige, kako napisati recenziju filma ili ocenjuješ neki drugi proizvod ili događaj.

Kako napisati recenziju? Osnovna pravila

Ne postoje strogi kriterijumi koje svaka recenzija mora da ispuni. Ova vrsta teksta pripada publicističkim formama, odnosno slobodnija je od, na primer, naučnih tekstova. Autor ima mnogo prostora za kreativnost i veliku slobodu u pristupu temi. Ipak, postoje određeni karakteristični elementi koji recenziju izdvajaju od drugih tekstova. Kako se piše recenzija?

Recenzija bi trebalo da sadrži:

• informacije o delu koje se obrađuje (osnovni prikaz radnje, biografiju reditelja ili autora…);
• opis sa elementima analize i tumačenja pojedinačnih sastavnih delova dela (gluma, izbor muzike, fotografija… i slično);
• tvoju ocenu dela.

Ukratko, recenzija bi trebalo da sadrži i subjektivno mišljenje i objektivne karakteristike dela, kao i da obrađuje i ocenjuje njegove pojedinačne elemente. Obično se završava zaključkom u kojem preporučuješ (ili ne preporučuješ) recenzirani proizvod. Recenzija uglavnom ne bi trebalo da bude ni predugačka. Tekstovi duži od 5.000 znakova sa razmacima najčešće se sreću samo u specijalizovanim časopisima i stručnim portalima.

Kako napisati dobru recenziju?

Sada kada smo utvrdili šta je recenzija, razmotrimo kako je napisati na dobar način. Kako oceniti delo tako da tekst bude stručan i zanimljiv? Kako dobro obrazložiti svoje mišljenje?

Odredi kome se obraćaš

Odvoji trenutak za razmišljanje o tome kome je tvoj tekst namenjen. Gde će tvoja recenzija biti objavljena? Ko će je čitati? Veoma je važno da tekstu daš odgovarajući ton i stil. Drugačije ćeš napisati recenziju namenjenu stručnjacima iz određene oblasti, a drugačije onu namenjenu početnicima i ljudima koje tema zanima iz hobija.

Tekst namenjen stručnjacima može da koristi stručnu terminologiju i da bude duži i detaljniji. S druge strane, recenzija usmerena ka mlađoj publici, na primer za školski list, trebalo bi da bude pristupačna i lagana. Prilagođavanje stila publici jedna je od ključnih veština u pisanju recenzija.

Razmisli o rasporedu i strukturi

Obrati pažnju na logiku izlaganja. Najgori način da napišeš recenziju jeste da se osloniš na neuređeni „tok svesti“ – da iznosiš jednu za drugom nepovezane rečenice i ocene. Na primer: napišeš rečenicu o glumi, zatim rečenicu o životu reditelja, potom pređeš na ocenu celine, a onda iznenada pomeneš muziku…

Haos nikada nije dobar vodič, zato pre samog pisanja isplaniraj čime ćeš se baviti u kom delu teksta – tako da celina deluje uređeno, promišljeno i smisleno. Idealno je kada naredni pasusi „proizlaze“ iz prethodnih.

Pri pisanju recenzije vodi računa da ima jasno izražen uvod, razradu i završetak sa zaključkom. Tekst će ti pomoći da organizuješ i povezujući izrazi kao što su: „prvo (drugo, treće…)“, „s druge strane“, „međutim“, „još jedan problem knjige je…“, „sledeća prednost filma je…“, „zaključujući“…

Standardna struktura recenzije

Ako ne znaš kako da organizuješ recenziju, uvek će poslužiti pomalo uobičajena, ali pouzdana podela:

1. Prvi pasus: uvod – predstavljanje dela (žanr, autor, godina objavljivanja ili produkcije…)
2. Drugi pasus: opis dela (osnovni prikaz radnje, teme i stila).
3. Treći pasus: prednosti dela, odnosno ono što je uspelo i što ti se dopalo.
4. Četvrti pasus: nedostaci dela, odnosno ono što nije uspelo i što ti se nije dopalo.
5. Peti pasus: zaključak, odnosno konačna ocena dela nakon razmatranja svih prednosti i mana.

Ovakva struktura funkcioniše i kada razmišljaš kako napisati recenziju knjige i kada pišeš recenziju filma ili serije.

Ne prepričavaj radnju

Imaj na umu da je recenzija prvenstveno namenjena ljudima koji još ne poznaju određeno delo i razmišljaju da li da kupe tu knjigu ili igru. Zato obavezno treba izbegavati sve spojlere! To je nepisano pravilo svakog recenzenta. Sigurno ne želiš da nekome pokvariš gledanje filma ili čitanje knjige, zar ne?

Zato o radnji piši uopšteno i ni pod kojim uslovima ne otkrivaj kraj. Dovoljno je da naznačiš početnu situaciju (šta se događa na početku i od čega zaplet počinje) i približiš najvažnije motive.

Obrazloži svoje mišljenje

Izbegavaj prazne formulacije poput: „gluma je bila užasna“ ili „knjiga je bila dosadna“. One su krajnje subjektivne i jednostavno nepravedne. Suština pisanja recenzije jeste u tome da svoje mišljenje potkrepiš konkretnim argumentima. Čitalac ne bi trebalo da zna samo šta misliš o delu, već pre svega zašto ga tako ocenjuješ.

Kako naučiti dobro argumentovanje?

Sadržajna i vredna recenzija ne može da se sastoji isključivo od subjektivnih sudova. Pored ocenjivačkog sloja mora da sadrži i informativni sloj, odnosno konkretne informacije o delu i opis njegovih karakteristika.

• Navodi primere – to je jednostavan i efikasan način da dokažeš svoju tvrdnju i jasno pokažeš na šta misliš. Kada knjizi zameraš da je loše napisana, citiraj neki odlomak. Kada pišeš da računarska igra ima mnogo grešaka, opiši konkretan primer.
• Retoričke tehnike – poznavanje retorike može biti veoma korisno recenzentu. Korisno je i da se prisetiš školskih pravila argumentovanja teza pri pisanju eseja.
• Ne zaboravi pitanje „zašto?“ – svaki put kada u tekstu iznosiš mišljenje ili sud, proveri da li tvoja recenzija odgovara i na pitanje „zašto?“. Drugim rečima, svako mišljenje mora biti potkrepljeno jednim ili više argumenata.

Proširuj rečnik i uči sinonime

Česta greška recenzenata jeste ograničavanje na osnovne izraze: „dobar“, „loš“, „genijalan“, „užasan“, „dosadan“ i „sjajan“. Srpski jezik ima ogroman broj reči koje omogućavaju precizno opisivanje svega što postoji. Kadrovi u filmu mogu biti impresionistički, muzika melanholična, a jezik romana beskompromisan i brutalan.

Ako ti nedostaju takvi izrazi, posegni za rečnikom sinonima, što će povoljno uticati na tvoj fond reči. Čitaj i recenzije drugih autora i uči od boljih pisaca na koliko različitih i slikovitih načina može da se opisuje svet.

Istraži temu

Potrudi se da saznaš nešto više o delu koje recenziraš i deo tog znanja prenesi čitaocu. Čitaj, istražuj. Šta su napisali drugi recenzenti? Kako je publika prihvatila delo? Šta je inspirisalo autore računarske igre? Koje nagrade je dobio film? Ko je preveo knjigu? Na šta se odnosi naslov albuma?

Tako nećeš preneti samo svoje utiske i mišljenja, već i objektivne činjenice. Saznanje o tome šta o delu misle njegovi autori, recenzenti i korisnici interneta pomoći će ti da bolje razumeš knjigu ili film, naročito ako su zahtevni i nisi siguran da li ih pravilno tumačiš. Zanimljivost sa snimanja ili izjava pisca uvek obogaćuje tekst. Samo imaj na umu da se oslanjaš isključivo na proverene informacije!

Kako napisati recenziju? Odlike savršene recenzije

Želiš da svoj tekst dodatno unaprediš? Ciljaš najvišu ocenu, a ne onu odmah ispod nje? Odlično! Pripremili smo nekoliko saveta koji će izdvojiti tvoju recenziju. Evo nekoliko saveta „za profesionalce“.

Smisli upečatljiv naslov

Naslov je element teksta koji čitalac prvo vidi i on ga podstiče da pročita celinu. Zato vredi pronaći dobru ideju, nešto što privlači pažnju i budi radoznalost. Intrigantan, pa čak i provokativan naslov posebno je važan kod internet publikacija.

Upravo je naslov – pored pozicije u rezultatima pretrage i ugleda sajta – faktor koji navodi čitaoca da klikne baš na tvoj tekst. Ipak, naslov se ne može uvek slobodno birati: sve zavisi od formata časopisa ili portala; često je naslov jednostavno naziv recenziranog proizvoda ili umetničkog dela.

Smesti delo u kontekst

Ovo je savet za napredne, jer zahteva znanje, erudiciju i poznavanje kulture. Nijedno delo ne postoji u vakuumu – knjige čine književnost, a filmovi kinematografiju. Što se bolje snalaziš u književnosti, to ćeš ubedljivije napisati recenziju konkretne knjige; što više znaš o kinematografiji, to ćeš preciznije oceniti određeni film. Ako želiš da postaneš profesionalni recenzent ili kritičar, moraš da produbljuješ znanje iz izabrane oblasti.

To će ti omogućiti da pišeš profesionalne, sadržajne i stručne recenzije, da govoriš iz ugla poznavaoca i strastvenog ljubitelja određene umetnosti. Zahvaljujući erudiciji možeš da obogatiš recenziju jer ćeš umeti da:

• uočiš veze sa drugim delima i pravcima, kao i da pokažeš čime je autor bio inspirisan. Moći ćeš da odrediš na šta delo liči i koja druga dela podseća, na primer da prepoznaš uticaj Beatlesa u pesmi;
• definišeš stil i žanr dela (da li je to film noir ili postmodernistički roman?);
• šire se osvrneš na tradiciju žanra (na primer na druge RPG igre) ili na ostala dela autora (na primer na ranije filmove reditelja) – i da razmisliš koliko je delo napredno i originalno u odnosu na prethodne radove;
• koristiš stručnu terminologiju, kao i specijalizovana i tehnička znanja (na primer da govoriš o montaži u filmu ili grafici u računarskoj igri).

Pokušaj da dopreš do suštine

Šta je Sveti gral svakog recenzenta? Otkriti suštinu dela. Uhvatiti u tekstu ono što je u delu najvažnije i što određuje njegovu posebnost. To nije lako, ali vredi pokušavati, makar zbog ličnog zadovoljstva. Na pravi trag može te navesti odgovor na neko od sledećih pitanja:

• Po čemu se delo izdvaja od drugih? U čemu je njegova jedinstvenost?
• Da li je delo, po tvom mišljenju, važno i potrebno? Ako jeste, zašto?
• Kakva vizija sveta ili filozofija postoji u delu?
• Čemu te je delo naučilo i sa kakvim te je zaključcima ostavilo?
• U čemu je lepota dela? Možeš li da je definišeš i uhvatiš u jednoj ili dve rečenice?

Recenziraš delo koje smatraš potpuno neuspešnim? I tada pokušaj da dopreš do suštine – do srži problema. Potrudi se da utvrdiš šta je učinilo da film, pesma ili knjiga ne budu uspešni. Gde je nastao glavni problem? Od kog elementa je sve počelo da se kvari?

Uključi se

Najbolje recenzije su one u kojima se vide autorova strast i angažovanost; oseća se da je zaista želeo da sa svetom podeli svoja zapažanja o delu. Zato se najlakše piše o filmu ili knjizi koji su u tebi izazvali snažne emocije – bilo da su ti se veoma dopali ili veoma nisu dopali.

Čak i ako te tema naročito ne zanima, pokušaj da probudiš iskrenu radoznalost. Tada će se recenzija praktično „napisati sama“.

Ne plaši se individualnog stila

Recenzija je publicistička forma, zato možeš da dozvoliš sebi lagan stil, humor, pa čak i kolokvijalne izraze. Izuzetak su uglavnom recenzije za naučne časopise, koje bi trebalo da budu ozbiljnije. Nemoj preterivati ni sa žargonom u školskom radu, jer ne možeš znati kako će nastavnik reagovati na njega.

Osim u ta dva slučaja, recenzija je lagana forma čije čitanje pre svega treba da pričinjava zadovoljstvo čitaocu. Zato se ne plaši neobičnih ideja i nestandardnih izraza. Možeš pokušati da nasmeješ čitaoca ili da ga iznenadiš formom teksta. Ograničavaju te samo tvoja mašta i talenat.

Recenzija – primer

Pitaš se kako u praksi izgleda dobro napisana recenzija? U nastavku ćeš pronaći tri kratka primera – recenziju knjige, filma i pozorišne predstave, koji pokazuju kako se mogu spojiti opis, ocena i argumenti.

Recenzija knjige – primer

Recenzija filma – primer

Recenzija pozorišne predstave – primer

Nadamo se da će ti ovaj kratki vodič o tome kako napisati recenziju pomoći da je napišeš na način kojim ćeš biti potpuno zadovoljan.