Google Scholar – šta je i kako se koristi?

Šta je Google Scholar?

Pomoću njega, unošenjem istih reči kao u običan Google pretraživač, možemo pronaći naučna istraživanja koja bi se u standardnoj verziji pretraživača pojavila tek na udaljenim stranicama zbog slabijeg rangiranja.

Na Google Scholaru možemo pronaći sažetke naučnih publikacija ili njihove pune verzije, ako su dostupne, kao i naučne izveštaje, referate, istraživačke radove i patente.

Reč je o ogromnoj bazi podataka u kojoj bi trebalo da se snađe i početnik. U polje za pretragu unosimo ključne reči ili izraze koji nas zanimaju. Ipak, najbolje je unositi pojedinačne fraze koje su dovoljno konkretne. Opšti izrazi dovešće do velikog broja rezultata koji nam možda neće biti korisni.

Kretanje kroz pretraživač veoma je intuitivno, a u levom bočnom panelu na raspolaganju imamo nekoliko filtera koji će nam olakšati rad. Najpre možemo da izaberemo vremenski period koji nas zanima, jer unošenje opštih ključnih reči može prikazati publikacije čak iz kraja 19. veka.

Zatim možemo da sortiramo rezultate prema relevantnosti, odnosno podudarnosti sa rečima koje pretražujemo. Sledeća opcija je pretraga na bilo kom jeziku ili samo na odabranom jeziku, na primer srpskom ili engleskom. Poslednja, često zanemarena opcija jeste pretraga patenata i citata, koju je najbolje isključiti kada tražimo konkretna naučna istraživanja.

Google pretraživač posebno je koristan ljudima koji nisu upoznati sa engleskim ključnim rečima, jer veoma dobro pronalazi publikacije na srpskom jeziku. Njihov fond je prilično velik, pa je gotovo sigurno da ćemo pronaći istraživanja koja nas zanimaju. Pretraživač omogućava i kreiranje obaveštenja, zahvaljujući čemu možemo da pratimo teme koje nas zanimaju.

Dodatne opcije

Google Scholar, osim same pretrage publikacija, nudi i nekoliko veoma korisnih opcija. Ispod svake publikacije nalaze se ikone zvezdice i citiranja, broj citata, povezani članci i sve verzije. Sa desne strane članka, ako je dostupna PDF verzija publikacije, nalazi se oznaka „PDF“. Klikom na nju počinje preuzimanje.

Prva ikonica, odnosno zvezdica, omogućava dodavanje članaka u biblioteku na Google nalogu. „Moja biblioteka“ nalazi se sa desne strane, odmah ispod ikone Google naloga. U biblioteci se nalaze svi članci koje smo označili zvezdicom. Možemo da uređujemo bibliografske podatke dokumenata ili da ih izvezemo u formate BibTeX, EndNote, RefMan i CSV.

Sledeća ikona je znak navodnika i označava opciju „Citiraj“. Pomoću nje možemo da generišemo citat dokumenta u bibliografskim stilovima MLA, APA i ISO 690 za programe BibTeX, EndNote, RefMan i RefWorks. Odmah nakon nje nalazi se funkcija „Citirano u“, pomoću koje možemo da vidimo ko je citirao članak koji nas zanima. Veoma slična opcija jeste „Povezani članci“.

Funkcije „Citirano u“ i „Povezani članci“ omogućavaju pronalaženje sličnih članaka bez potrebe za daljim pregledanjem Scholara – preostale informacije možemo pronaći na jednom mestu. Poslednja opcija, „Sve verzije“, prikazuje svaku dostupnu verziju određenog članka.

Napredna pretraga na Google Scholaru

Naprednijim korisnicima dostupne su dodatne opcije pretrage na Google Scholaru, koje sužavaju dobijene rezultate. Ipak, malo ljudi zna da napredne opcije pretrage u Scholaru uopšte postoje. U gornjem levom uglu nalazi se ikona sa tri vodoravne linije, odnosno meni. Kada kliknemo na nju, pronaći ćemo opciju „Napredna pretraga“, pomoću koje možemo da suzimo rezultate. Tu možemo da odredimo da li se ključna reč mora pojaviti u tekstu ili samo u naslovu, a možemo da pronađemo i radove određenog autora.

Prvo polje, odnosno opcija „Pronađi članke sa svim rečima“, omogućava korišćenje operatora AND. To znači da će pretraživač pronaći obe unete reči koje se zajedno pojavljuju u tekstu ili naslovu. Prisustvo obe reči obavezno je da bi se rezultat prikazao. Sledeće polje je „Pronađi članke sa tačnom frazom“, koje omogućava korišćenje više reči kao jedinstvenog izraza. Treće polje, „Pronađi članke sa najmanje jednom od reči“, koristi operator OR, što znači da će prikazati rezultate u kojima se nalazi jedna od unetih reči. Četvrto polje, „Pronađi članke bez reči“, koristi operator NOT i uklanja neželjenu ključnu reč.

Ispod polja za pretragu možemo da izaberemo da li se ključne reči koje tražimo pojavljuju u naslovu ili u tekstu. Peto polje omogućava pretragu radova određenog autora, u šesto možemo uneti naziv konkretnog izdavača, dok poslednje polje omogućava pretragu publikacija iz određenih godina.

Da li je Google Scholar dovoljan za pronalaženje relevantnih publikacija?

Scholar je prvenstveno namenjen početnicima i studentima, ali najbolje će poslužiti za pronalaženje veoma konkretnih informacija. Glavni problem jeste velika selektivnost prikazanih članaka, pa često moramo da utrošimo određeno vreme da bismo nešto pronašli. U drugim pretraživačima, kao što je ScienceDirect, možemo da suzimo rezultate prema vrsti publikacije koju tražimo. To je posebno korisno kada tražimo različite informacije o istoj temi.

Zamislimo da pišemo članak o ulozi vitamina D u imunskom sistemu. Tekst mora biti detaljan, pa najpre želimo da objasnimo šta je vitamin D, odakle potiče i kako izgleda njegova sinteza u koži, a tek zatim da opišemo njegov uticaj na imunski sistem.

Kada koristimo naprednije pretraživače, nakon unosa ključne reči „vitamin D“ možemo da ograničimo publikacije na enciklopedije. U njima ćemo pronaći osnovne informacije i opis sinteze u koži. Za opis uloge vitamina D u imunskim reakcijama korisni će nam biti istraživački i pregledni radovi.

Na kraju možemo da potražimo metaanalize o konkretnim zaraznim bolestima i koncentraciji vitamina D u krvi. Google Scholar to ne omogućava. Kada u njega unesemo ključne reči „vitamin D“ i „infectious diseases“, dobićemo čitav niz različitih publikacija, od kojih ćemo možda izdvojiti samo nekoliko korisnih.

Ponovo ćemo se poslužiti primerom vitamina D. Kada u pretraživač unesemo samo pojam „vitamin D“, verovatno će nam se prikazati nekoliko opštih publikacija o vitaminu D. Međutim, u kasnijim rezultatima videćemo povezanosti poput vitamina D i dijabetesa, vitamina D i kardiovaskularnih bolesti i slično. Tako ćemo se bolje upoznati sa temom i shvatiti koliko različite mogu biti funkcije vitamina D.

Ako ste početnik, ovaj vodič trebalo bi da vam pomogne u pretrazi na Google Scholaru. Nemojte se ustručavati da koristite napredne opcije, jer one značajno olakšavaju rad. Druge korisne baze podataka iz oblasti medicine su, između ostalih, ResearchGate, ScienceDirect i PubMed.