Da li lako pero zaista postoji?
Ako se bavite pisanjem i tražite angažmane, sigurno ste više puta naišli na oglase u kojima piše: „Potrebno je lako pero“. Ali šta to zapravo znači? Odgovor na ovo pitanje veoma je važan, jer od njega može zavisiti vaša odluka da se prijavite za posao. Hajde da vidimo o čemu je reč.
Šta je lako pero?
Ovaj izraz nema strogo utvrđenu definiciju, iako je njegovo značenje prilično intuitivno. Ako pero shvatimo kao sredstvo za pisanje i povežemo ga s lakoćom, izraz možemo objasniti na sledeći način:
Lako pero je osobina pisanja koju odlikuju izražajnost i slobodno prenošenje misli na papir.
Ova sposobnost omogućava lako i efikasno stvaranje sadržaja koji se prijatno čita i može da zainteresuje čitaoce.
Pitanje da li je lako pero urođena osobina ili se može razviti učenjem i dalje je predmet rasprave. Neki čak tvrde da takva pojava uopšte ne postoji.
Danas ćemo se pozabaviti važnijim pitanjem: da li je lako pero zaista odlika sposobnih pisaca koja doprinosi visokom kvalitetu tekstova? Da li nedostatak ove osobine isključuje mogućnost bavljenja ovim poslom? U nastavku ćemo razjasniti ove nedoumice.
Da li lako pero postoji?
Jedno od načela lingvistike kaže da se reči stvaraju prema potrebi. Ako je nastao izraz „lako pero“, to znači da se zaista neki tekstovi radije čitaju od drugih. Neki kopirajteri pišu zanimljivije od drugih, a čitanje sadržaja može biti melem za dušu ili vožnja putem punim rupa.
Ovo jednostavno zapažanje dobilo je svoj naziv, koji, uzgred, dobro ispunjava svoju komunikacijsku svrhu: možemo sasvim jasno reći da jedan pisac ima lako pero, a drugi ga nema.
Problem je u tome što ovakvo jezičko uopštavanje zanemaruje složenost čitave teme. Lako pero nije oznaka koju ili imate ili nemate, a koju dobijate još u majčinoj utrobi ili završavanjem skupog kursa. Pre je reč o skali sa nizom vrednosti između 0 i 1. Drugim rečima, pisac može u većoj ili manjoj meri ispunjavati uslove koje obično podrazumevamo pod lakim perom.
Od čega zavisi lako pero?
Već znamo da stvarnost nije crno-bela. Lako pero nije nešto što jednostavno možete steći ili izgubiti. Šta onda čini da neki pišu „lako“, dok drugima to predstavlja teškoću? Za to su odgovorna dva faktora. Jedan se nalazi u našoj glavi, a drugi se krije u onome o čemu pišemo.
Neuronska struktura
Svako upoznaje i doživljava svet na svoj način. Jedinstven skup gena i lična životna iskustva oblikuju našu ličnost, pa i način razmišljanja. Ako na ponašanje značajno utiče čak i nivo testosterona u krvi, koji kod muškaraca iznosi oko 20–30 nmol/l, šta tek možemo reći o nervnim ćelijama u mozgu, čiji se broj procenjuje na 150.000.000.000, pri čemu svaka od njih uspostavlja veze, odnosno sinapse, sa još 10.000 ćelija?
Tako složena mreža neurona utiče na jedinstven tok razmišljanja svakog čoveka. Pošto pisanje nije ništa drugo do predstavljanje misli pomoću utvrđenog sistema znakova, svako od nas drugačije oblikuje rečenice. Između ostalog, upravo zato ne postoje dva potpuno ista stila pisanja, a roboti ne mogu da stvaraju sadržaj na isti način kao ljudi.
Različite sposobnosti pisanja odražavaju jedinstvenu misaonu strukturu svakog od nas. Važno je naglasiti da to ne znači da postoji poseban deo mozga ili određena konfiguracija neurona iz koje proizlazi lako pero. Govorimo o osobini koja je prisutna u različitoj meri, a ne o nečemu što ili postoji ili ne postoji. Zato možemo samo zaključiti da neki ljudi jednostavno imaju izraženije predispozicije za prenošenje svojih misli u pisani oblik.
Ako ste skloni složenom, formalnom razmišljanju, teže ćete zadržati izražajnost i tečnost u pisanju, odnosno neophodne elemente lakog pera. To nije nikakva mana niti slabost, već jednostavno znači da imate drugačiji način rada. Tržištu su potrebni izražajni pisci koji će napisati dobar kriminalistički roman ili tekst o životnom stilu, ali i analitični pisci koji se bolje snalaze u tehničkim priručnicima ili složenijim temama.
Priroda zadatka
Lične osobine svakog čoveka određuju njegove jezičke sposobnosti, uključujući i veštinu pisanja. Međutim, ispostavlja se da brzina, lakoća i sloboda pisanja u najvećoj meri zavise od zahteva zadatka, odnosno od informacija koje moramo da prenesemo.
Ako zadatak ne zahteva mnogo razmišljanja, znatno je lakše zadržati lako pero. Rečenice se gotovo mogu „proizvoditi“, uz veoma efikasno pisanje. Međutim, kada se pojavi složen zadatak koji zahteva visok nivo stručnosti i sadržajnosti, lako pero odmah nestaje. Da li je to nagli pad sposobnosti pisanja? Ne, tema jednostavno zahteva mnogo više opreza i promišljanja, što potpuno potiskuje slobodu pisanja.
Rečenica je misao završena tačkom — L. Vitgenštajn.
Ako zadatak zahteva dublje promišljanje, biće teže oblikovati pravilne rečenice. To je prirodno svojstvo pisanja, jer ono samo posreduje između papira i misli. Što je više složenih i teških pitanja, pisanje teksta će teći sporije — u takvoj situaciji osobine koje nazivamo lakim perom biće znatno manje izražene.
Rezime
- Šta znači lako pero? Pod lakim perom podrazumeva se slobodno i brzo stvaranje sadržaja.
- U teoriji, pisci koji imaju lako pero lakše oblikuju rečenice i zahvaljujući tome stvaraju skladnije i zanimljivije tekstove.
- Iako lični potencijal zaista utiče na sposobnost pisanja, osobine lakog pera u najvećoj meri zavise od teme o kojoj se piše. Jednostavan sadržaj uvek će se pisati lakše i brže od sadržaja koji zahteva dublje promišljanje.
Vaš komentar je dodat i čeka odobrenje.
Оставите одговор